Vaš browser (Internet Explorer 6) je đubre. Bilo bi dobro da koristite neki drugi. Naučite kako?.
X

05.11.2012 – REMIX PRESS internet magazin

05.11.2012 - REMIX PRESS internet magazin
05.11.2012 – REMIX PRESS internet magazin

Sigurna sam da ste čuli za Mortal Kombat i to ne za film već metal/punk bend iz Beograda. Svoju filozofiju šire polako, ali sigurno i armija obožavaoca formirana je odavno van Beograda, ali i van granica Srbije.

Tokom ove godine imali su dosta samostalnih nastupa u zemlji i dva u regionu, snimili su dva singla, a novi album je u završnoj fazi „šminkanja”.

Mnogo povoda za razgovor sa Krikijem, pevačem Mortal Kombata.

  • Čija je ideja bila da osnujete bend koji će na ovaj način da obrađuje teme naše svakodnevnice?

Kriki: Iskreno, više se ni ne sećam tačno kako smo došli do toga. Napisao sam tekst za „Nemoj biti emo”, „Veliki brat”, a Deda Boca je napisao „Seks i grad”. Drugar Jaćim je jednom prilikom pričao o nekoj svojoj viziji parodije u vidu spota i pesme u kojoj bi glavni akter bio Majkl Džekson, pa me je on inspirisao da napišem i „Beat it”. To je bilo sasvim dovoljno materijala koji će oblikovati stav i utabati put našem bendu.

  • Koju pesmu ste prvo snimili?

Kriki: „Nemoj biti emo”! Tada nije ni postojao Mortal Kombat kao celina. Čenga, drugar sa kojim sam ranije svirao u nekim demo bendovima je imao snimačku opremu. To je bilo negde oko Nove godine, kraj 2008. Početkom 2009. godine. Blejali smo kod mene nekoliko dana za vreme praznika i pretvorili jednu sobu u improvizovani studio. Gluva soba u kojoj su se snimali vokali, napravljena je tako što smo izbacili sve stvari iz ormara i postavili neku ćebad unutra, kako bi taj prostor što bolje izolovali od buke. Napisao sam tekst, odsvirao gitare i bas, pevao u ormaru što je bilo jako komično, a Čenga je otkucao bubnjeve na kompjuteru. Na kraju je crkao jedan zvučnik, pa je Čenga miksovao mono sa samo jednim zvučnikom. Nisam ni znao šta ću tačno da radim sa tom pesmom. Pesma je sasvim slučajno završila na Jutjubu, bez mog znanja i veoma brzo stekla puno pregleda. Dan danas nijedna naša pesma nema toliko Jutjub pregleda koliko „Nemoj biti emo”. Nakon toga sam sastavio ekipu pozvavši Stoleta, Lazu i Dedu sa kojima sam se godinama družio. Deda je posle nekoliko godina otišao u Kaliforniju na doktorske studije, pa je došao Gera na njegovo mesto.

  • Sećaš li se prvog koncerta odnosno kakva je bila reakcija publike na vaše pesme?

Kriki: Prvi koncert je bio u maloj sali SKC-a 26.10.2010. Svirali su „Trashery iz Loznice”, „Geniot” i mi koji smo nastupili poslednji. Nije bilo puno publike, čini mi se da je bio i radni dan, nikakvu reklamu nismo imali, naizgled sasvim prosečna svirka jednog početničkog benda. Znate kako to ide sa grupnim svirkama demo bendova, svi izvođači pozovu svoje prijatelje na koncert koje manje više zabole i za vaš bend i muziku koju pravite, oni dođu da vas podrže svojim prisustvom samo zato što se privatno poznajete. Jedina nestandardna stvar u toj priči je bilo to što je gomila ljudi koje nismo poznavali pevala sve tekstove pesama koje smo do tada okačili na internet. To nas je prilično iznenadilo, pozitivno naravno! U to vreme smo se najviše plašili da ljudi ne prihvate ostale pesme i tako postanemo bend kome se samo posrećilo sa jednim hitom pod imenom „Nemoj biti emo”. Tada smo shvatili da ipak imamo nešto sa čime ćemo ljudima privlačiti pažnju i ubuduće.

  • Ove godine ste bili u Skoplju i u Zagrebu, kako vas je publika tamo prihvatila?

Kriki: U Zagrebu je bilo super i to nam je bio već drugi koncert tamo. Zagreb se muzički prilično dobro kapira sa Beogradom i pre prvog nastupa u Zagrebu smo mogli da pretpostavimo da će sve proći kako treba. Tako je i bilo. Međutim, pojma nismo imali kako ćemo proći u Skoplju! Lično sam mislio da nećemo proći tako dobro jer se makedonski jezik više razlikuje od srpskog nego što se srpski razlikuje od hrvatskog. Gadno sam se prevario! U Skoplju je bilo do jaja i Makedonci su sjajni! Cela sala je urlala naše pesme! Stekli smo nove prijatelje i planiramo da sviramo u Skoplju svake godine, isto kao što to činimo i u Zagrebu.

  • Osnivači ste antievrovizijskog koncerta koji je ove godine održan treći put. Otkud ideja za taj poduhvat?

Kriki: Tradicija antievrovizijskog koncerta je nastala sasvim slučajno. Možemo reći da je prvu varnicu izazvala pesma „Evrovizija”, što je i logično. Aktivno učestvujemo u komunikaciji sa publikom, što onlajn, što uživo, a 2010. godine se digla prašina oko Milana Stankovića koji je predstavljao Srbiju na tom festivalu, takmičenju, šta god da je… Ljudi su nam svakodnevno tražili da napišemo pesmu o Milanu Stankoviću. Mi smo napravili kompromis sa publikom i napisali pesmu „Evrovizija” kako bi bila dugotrajnija. Pesmu smo objavili nedelju i po dana pre evrovizijskog finala i ista je za tri dana imala preko 30.000 gledanosti na Jutjubu. Pesmu je tada čuo i Zlatko Jošić koji je godinama upravljao čuvenom malom salom beogradskog SKC-a, „Livingroom”. Iste večeri je Zlatko slučajno naleteo na Stoleta, koji je bio na koncertu Pera Defformera, u istoj toj maloj sali. Rekao mu je da se sala zatvara i pitao da li želimo da nastupimo 29.05. samo jedan dan pre zatvaranja sale. Stole me je odmah pozvao i kroz telefonski razgovor smo odlučili da se upustimo u taj smeli poduhvat, da za samo 6, 7 dana održimo prvi samostalni beogradski koncert, što mi danas iz ove perspektive to deluje nemoguće, jer sada radimo kampanju za antievrovizijski koncert po mesec i po dana. Nakon što smo zakazali termin, shvatili smo da nam se koncert podudara sa evrovizijskim finalom, te smo napisali šaljivu najavu koja je išla upravo ovako: „Konačno svirka u rodnom nam gradu i to baš na dan evrovizijskog finala! Svi mrzitelji dotičnog su pozvani da zajedno sa nama izbace bes i frustraciju!” Ne mogu da se setim je l’ se ovo „dotičnog” odnosilo na Evroviziju ili Milana Stankovića. Sve u svemu, to naše zezanje je diglu toliku frku da je novinska agencija „Beta” prosledila vest svim medijskim portalima. Tako da se naslov „Beogradski pankeri protiv Evrovizije”, koji su oni smislili, već sutradan našao na sajtovima Blica, B92 i drugih. O takvoj reklami smo do tada mogli samo da sanjamo, a dobili smo je sasvim slučajno. Jeste, kao da smo mi mogli 2010. godine da biramo termin u SKC-u. Mi tada nismo imali ni album, već samo demo snimke razbacane po Jutjubu. Taj koncert ćemo verovatno svi iz benda zauvek pamtiti. Broj ljudi koji su došli je bio iznad svakih očekivanja, svi smo urlali, skakali, provodili se, a na izvođenju pesme „Evrovizija” sam metalnom šipkom razbio televizor koji je uživo prikazivao finale festivala. Zatim je Stole ustao sa svoje bubnjarske stolice i bacio polupani televizor publici koja je napravila prah od istog! Bilo je nestvarno! Posle toga smo odlučili da će se svaki beogradski koncert održavati na veče evrovizijskog finala dokle god ono ili mi postojimo.

  • Osim antievrovizijskog koncerta sada imate u najavi i Koncert godine u Subotici istog dana kada je Koncert godine u Novom Sadu. Hoće li i taj događaj postati tradicija?

Kriki: Neće. Subotičku svirku smo imenovali kao „Koncert godine u Subotici” šale radi, zato što nam se termin slučajno potrefio sa novosadskim Koncertom godine. Mislim da bi bilo krajnje sumanuto da i od toga pravimo tradiciju.

  • Nakon prvog albuma „Smronosna šorka” ove godine ste snimili dve nove pesme „Seljačka buna” i „Zvezde Granda”. Kad možemo da očekujemo i novi album?

Kriki: Planirali smo da izbacimo samo jedan singl „Zvezde Granda” čisto da se javimo ljudima da smo živi i da uveliko radimo na novom materijalu. Ali su nas izbori u Srbiji motivisali da objavimo i „Seljačku bunu” čiji tekst je napisan još godinu dana ranije. Lično ne volim singlove, jer po mom mišljenju, jedna ili dve pesme nisu dovoljne da slušaoci steknu utisak o novoj eri benda. Neko će čuti jednu stvar i ako je proceni kao malo mekšu od neke omiljene mu pržačke sa prethodnog albuma, reći će „prodali su se” ili nešto slično, ne dajući šansu drugom albumu. Ali singlovi su i te kako potrebna stvar, voleli ih ili ne voleli, jer je konstantna komunikacija sa publikom neophodna. Novi album snimamo od letos u studiju „ATTIC” i sada je snimanje konačno gotovo! Ostalo je da naš producent Dušan Lazić, Duka, izvede svoju magiju i završi miks. Ne usuđujem se trenutno da preciziram tačan datum izlaska albuma, mi bi voleli da to bude do kraja godine, ali videćemo da li će to biti realno.

  • Hoće li publika u Novom Sadu u klubu The Quarter 23. novembra imati priliku da čuje neku novu pesmu?

Kriki: To je teško pitanje na koje ni sam ne znam odgovor. Najbolje bi bilo da dođete i proverite!

  • Slabo vas ima na festivalima kojih u Srbiji ima u skoro svakom mestu. Ne zovu vas ili ne želite?

Kriki: Ne zovu nas. Uglavnom te stvari organizuju ljudi koji nisu sasvim upoznati sa tržištem, pa se informišu o sceni putem pogrešnih izvora. Ili se prevare pozivajući neke medijski isfurane izvođače, koji zapravo nemaju nikakvu bazu fanova, bez koje postojanje tog benda nema nikakvog smisla, ili se uzdaju u neku staru gardu koja je pržila pre 20, 30 godina, ali se nije prilagodila novoj generaciji slušalaca i ima isti problem kao ovi malopre pomenuti. Dakle, uglavnom je problem u lošem istraživanju od strane organizatora. Nama nije problem, ako nas se sete u budućnosti, fino, a ako ne, opet nam je fino. Sasvim uspešno nam idu koncerti koje samostalno organizujemo po klubovima širom Balkana, fotografije nastupa koje kačimo na našem sajtu mogu da posvedoče o tome.

  • Jeste li zadovoljnih prisustvom Mortal Kombat benda u medijima serbskim?

Kriki: Pa i jesmo i nismo. U principu tamo gde treba da se pojavljujemo se i pojavljujemo, a to su muzički internet portali. Na televiziji nas nema još uvek, što je i normalno jer za sada nemamo spotove, pa nemamo šta ni da prikažemo tamo, osim možda DVD snimka antievrovizijskog koncerta iz 2011. godine, ali to je predugačko za televiziju. Štampa koja se bavi ovim što mi radimo ne postoji, barem ne više. U principu smo nezadovoljni samo manjkom medija adekvatnih za nas. Za drugi album planiramo da snimimo neke spotove, pa ćemo videti kako će ići sa televizijom, a ako to ne uspe, opet nas nije briga. Mislim da je došlo vreme kada je Jutjub gledaniji od svake televizije.

  • Hvala na izdvojenom vremenu. Vidimo se uskoro u Novom Sadu. Sad ti kaži nešto za kraj ovog dijaloga. Tri, četiri, sad!

Kriki: Srećna Nova godina! To mi je prvo palo na pamet, valjda zbog odbrojavanja. Pozdrav i sve najbolje!

– Ivana Jovanović, REMIX PRESS internet magazin, 05.11.2012.

Komentari

komentara

Ostavite komentar  

ime*

email*

sajt

Postavi komentar