• ● ’Ajde da krenemo od nekih istorijskih činjenica. Koji su najbitniji segmenti skupine pod imenom Mortal Kombat? Jeste li svirali ranije u nekim bendovima? Zbog čega ste dali baš to ime?

Kriki: Stole, Deda, Laza i ja se družimo godinama, s tim što smo Stole, Deda i ja za sve vreme druženja, svirali u studiju za našu dušu još od 2005 godine. Ponekad bi nas drugari koji organizuju lokalne svirke pozvali da nastupamo sa raznim demo bendovima. U tim situacijama smo naziv našeg benda koji bi nastupao te večeri smišljali na licu mesta! Tako da smo se zvali „Turetov sindrom”, „Radnik i parazit”, a jednom smo čak nastupali i pod imenom „Marija Šerifović”, šale radi. Tokom 2008 godine, ekipa se na kratko razišla i svako je otišao nekim svojim poslom. Krajem 2008 godine sam napravio pesmu „Nemoj biti emo” i pozvao drugara Čengu, koji se bavi produkcijom, da je snimi. Odsvirao sam bas, gitare, otpevao vokale, a Čenga je „iskucao” bubnjeve na kompjuteru. Pesma je sasvim slučajno završila na internetu i videvši odziv na Jutjubu, shvatio sam da treba nastaviti u tom pravcu. Nije mi bilo teško da sastavim ekipu. Odmah sam pozvao Stoleta i Dedu, s tim što nam se ovog puta priključio i Laza, kao četvrti član, koji se sa muzičke strane pokazao kao najbolji! Krenuli smo zajedno da pravimo pesme i shvatili smo da u svakoj neko bude prebijen, inspirisani igrom u kojoj je nasilje primarna stvar, rekli smo: „Zvaćemo se Mortal Kombat”!

• Najsvežija vest iz vašeg tabora je da je došlo do nekih izmena u postavi. Vaš basista Deda je napustio bend iz privatnih razloga. Jeste li našli zamenu?

Kriki: Deda je otišao u Ameriku da završi doktorske studije. Našli smo basistu koji će nam pomoći da izguramo zakazane koncerte. Međutim, još uvek tragamo za stalnim članom benda koji bi se u potpunosti posvetio ovome što radimo. Možda čak organizujemo i neku audiciju.

• Prošlo je nešto više od pola godine od izlaska albuma „Smrtonosna šorka”. Utisci su se slegli, pa je pravo vreme da nam kažeš vaše utiske. Koliko ste zadovoljni kako je album prihvaćen od strane publike i kritike?

Kriki: Polovina albuma „Smrtonosna šorka” sadrži stare pesme objavljene još 2009 godine na demo snimku „X, x, a, c, z, nazad + z”, koje smo presvirali i snimili u boljoj produkciji, a drugu polovinu čine nove pesme. Baš zbog starih pesama i nismo očekivali neka značajna iznenađenja, jer su to, da kažemo, već „proverene” stvari, koje je publika prihvatila još ranije. Možda je jedino iznenađenje pesma „Post’o sam metalac”, za koju smo mislili da će proći prilično nezapaženo… međutim, od novih pesama na albumu, „Post’o sam metalac” ima najviše pregleda na Jutjubu! Još uvek mi nije jasno kako ljudi mogu da slušaju pesmu u kojoj sedam minuta pevam o tome kako sam postao metalac! (smeh) U svakom slučaju smo prezadovoljni reakcijom ljudi.

• Daj nam i neke tehničke detalje oko snimanja albuma. Koliko dugo ste ga snimali, gde, ko je bio producent? Jeste li imali nekih poteškoća prilikom snimanja?

Kriki: Čitav proces od ulaska u studio, pa do pretvaranja albuma u plastiku, je trajao oko šest meseci. Produkciju je radio Dušan Lazić, Duleja, nekom poznat i kao Vladar kosmosa. Poteškoća je bilo toliko da mi još uvek nije jasno kako smo uspeli da završimo album. Snimali smo u studiju „Music room”, kod Bidže i već na samom početku snimanja, Bidža je imao saobraćajnu nesreću, iz koje se jedva živ izvukao. Kasnije slede raznorazni problemi sa opremom, terminima, privatnim poslovima, sve nas je to strefilo u najgore vreme. Zahvalni smo na beskrajnoj toleranciji Duleje i Bidže koji su uložili maksimalni trud da se „Smrtonosna šorka” snimi.

• Album ste objavili samostalno i to u 2 varijante: za besplatno preuzimanje putem interneta (iliti download) i CD za najvernije fanove. Jeste li uopšte tražili izdavača ili idioti nisu bili zainteresovani? Mislim da imate dosta potencijala da nađete nekog većeg izdavača pa mi je bilo čudno što ste sami objavili album…

Kriki: Izdavače nismo tražili, neki su se sami nudili ali smo procenili da nam oni nisu potrebni. Nema nikakvog smisla juriti neku ekipu ljudi koja je juče otvorila firmu, ubacila ono „records” u ime i počela da se igra nekakve izdavačke kuće. Takvi ti uglavnom više odmognu nego pomognu. Ovako smo rešili da sami izbacimo pesme u javnost i to potpuno besplatno u najboljem mogućem „mp3, 320kbps” kvalitetu. Za one koji žele album u plastici sa knjižicom, mogu ga poručiti sa našeg sajta. U budućnosti kada budemo snimali drugi album, ako se ponudi neki veći izdavač sa kojim saradnja ima smisla, radićemo sa takvim, ukoliko se to ne dogodi, nastavljamo po starom!

• Snimili ste i vaš veliki antievrovizijski koncert u Beogradu u HD formatu i čitav koncert se može pogledati na You tube-u. Hoće li biti i nekog zvaničnog DVD izdanja za tvrdokorne fanove?

Kriki: Antievrovizijski koncert 2011 je snimao i montirao Dušan Kosovčević. Zvaničnog DVD izdanja upakovanog u šljašteću kutiju sa fensi menijem neće biti. Uglavnom poklanjamo narezan DVD sa koncertom u skromnom pakovanju uz kupljenu majicu ili album sa našeg sajta. Cilj nam je bio da se snimak koncerta i atmosfere širi među publikom, a ne da zaradimo na njemu. Ukoliko pronađemo neki veći onlajn prostor, okačićemo koncert u HD varijanti za besplatno preuzimanje.

• Mislim da ste trenutno jedini bend u Srbiji koji može da na svom koncertu objedini sve fanove rock muzike bez obzira koji podžanr oni slušali (metal, punk, HC…). Kako biste definisali ono što svirate? Šta slušate inače?

Kriki: Mi bi smo definisali našu muziku kao mešavinu metal i pank muzike. Do duše, provuče se tu i još ponešto. Privatno slušamo svašta, uglavnom je akcenat na metalu, ali možemo reći da nam je muzički ukus prilično bogat. Kada putujemo na koncerte u kolima slušamo od kantrija, preko tradicionalne irske muzike, pa sve do teškog metala.

• Nedavno ste imali nekoliko nastupa u Hrvatskoj i Sloveniji. Kako su prošli ti koncerti? Postoji li šansa za neku veću ex-Yu turneju?

Kriki: Kada smo počinjali sa prvim koncertima 2009 godine, očekivali smo da će nam dolaziti uglavnom drugari i ljudi koje poznajemo lično. Još uvek nam je čudno kada na koncertu vidimo puno nepoznatih ljudi koji pevaju naše pesme, a još veće iznenađenje je (prijatno, naravno) kada nas isto to zatekne u drugoj državi. Koncertima u Hrvatskoj i Sloveniji smo oduševljeni. Ne znam šta se tačno podrazumeva pod „većom ex-Yu turnejom” ali gde god da nas pozovu i ponude nam dobre uslove, mi sviramo! Gledamo da jednom godišnje nastupamo u svakom većem gradu i namerno ne želimo da sviramo češće od toga, kako ne bi dosadili ljudima. Doduše, nakupi se tu gomilu nastupa po gradovima širom Balkana, tako da možemo reći da naša turneja nikada ne prestaje.

• Kakvo je tvoje mišljenje o domaćoj rok sceni? Šta treba da se „desi” da bi ovde stvari krenule na bolje? Sa kojim bendovima najbolje sarađujete?

Kriki: Mislim da nam treba više bendova i izvođača koji pišu tekstove na maternjem jeziku. Glavna greška većine je u tome što su se uhvatili pevanja na engleskom, kao da živimo u Engleskoj ili Americi, a ne u Srbiji. Gos’n Bandar i njegov bend „Piknik” su to lepo objasnili u pesmi „Englez”. Činjenica je da publike željne tvrdog zvuka ima više nego ikada, a eto i Goblina kao primera, kojima je devedesetih dolazilo po 100 ljudi na koncert, a danas na hiljade! Što se saradnje i prijateljstva tiče, dobri smo sa bendovima: Brkovi, Pero Defformero, Piknik, Đubrivo, itd. Smatram da nam treba još bendova sličnog žanra, kako bi u budućnosti mogli da napravimo festival koji bi trajao nekoliko dana. Sa bendovima koje sam nabrojao bi trajao samo jednu noć. (smeh)

• Jesu li vam se nekad žalili pripadnici emo pokreta, feministkinje, fanovi Majkla Džeksona i ostali koji su „potkačeni” u vašim tekstovima?

Kriki: Od tih koje si naveo, na internetu možeš pročitati svakakve komentare, negativne naravno, što je i očekivano. (smeh) Pojavi se poneko i uživo da nas pita „zašto ovo ovako, a zašto onako?”, međutim, držimo se čvrsto naših stavova, te im istom prilikom i odgovorimo na sva postavljena pitanja!

• Koju od pesama Mortal Kombata bi stavio u lektire?

Kriki: Nijednu, nije im tamo mesto.

• Stižete li da radite na novi stvarima? Šta se može očekivati od MK u budućnosti?

Kriki: Imamo puno planova i ideja, samo će nam biti potrebno dosta vremena da sve to realizujemo. Sa Dedom smo počeli da radimo drugi album, koji je stao na pola, pa sada čekamo da vidimo kakva će situacija biti oko potrage za novim basistom.

• Ok, sad sledi par pitanja nevezanih za vašu muziku. Silvester Stalone, Stiven Sigal ili Arnold Švarceneger?

Kriki: Švarceneger, naravno i to u ulozi Konana i Terminatora iz „dvojke”!

• Betmen, Spajdermen ili Supermen?

Kriki: Svi su mi bezveze. Da ne bude zabune zbog Pauk čoveka, Spajdermen, osim maske, ne deli ništa slično sa PČ (niti je bilo šta na ovom svetu slično sa dotičnim gospodinom, kada smo već kod toga). (smeh)

• Plavuše, brinete ili riđokose? Koja je po tvom mišljenju najbolja riba svih vremena.

Kriki: Najbolja riba je ona koja hoće da skuva, počisti i nema pametne doskočice dok muškarac popravlja nešto u garaži! (smeh) Boja kose nije presudan faktor, sve su žene najbolje i sve žene volimo.

• ● Rakija, pivo ili vino?

Kriki: Što, je l’ častiš? Mi smo matore drkadžije koji piju kafu, puše lulu i stalno seru nešto! Laza, Deda i ja ne konzumiramo alkohol uopšte, a Stole je upao u krizu srednjih godina pa tu i tamo popije po koje pivo, čisto da bi se ostetio kao kakav mladić!

• ● Zvezda ili Partizan?

Kriki: Nisam klupski opredeljen, niti me kolektivni sportovi nešto preterano zanimaju. Više sam za kompjuterske igre. Čekam taj Diablo 3 da izađe… (smeh)

• ● Kada bi mogao da biraš sa kojom osobom bi se menjao na samo jedan dan?

Kriki: Nisi precizirao kakva razmena je u pitanju. Je l’ materijalna, pa da krenem da se radujem? Šta znam… Dogovori sa đavolom se barem iz priča nikada nisu pokazali kao nešto što se isplati.

• Ok, to bi bilo sve. Za kraj sledi ono standardno pitanje, imate li neku poruku za fanove, prijatelje, neprijatelje…

Kriki: Prijateljima bih poručio da slušaju našu muziku, a neprijateljima bih poručio da takođe slušaju našu muziku. Fanovima neću da poručujem ništa, jer oni već slušaju našu muziku. (smeh) Je l’ može tako?

– Vidoje Murić, AKREP fanzin, 03.03.2012.

Komentari

komentara